tema: davanje inzulina u javnosti?

[ana12345]

zanima me skrivate li se ili si javno dajete inzulin u primjerice situaciji kada ste u restoranu za stolom s ljudima koji znaju ili mozda jos i ne znaju za vasu bolest, ne mislim na poslovne ruckove i sl.
odlazite u wc ili si ga dajete za stolom, mozda i na ulici...?
koliko opcenito se "skrivate" na javnim mjestima i u drustvu kada si dajete dozu inzulina?
kakav je vas stav naspram bodenja pred ocima javnosti?
osobno, bodem se bez ikakvog skrivanja, osim ako ne procijenim kako bi nekome to bilo jako neugodno, sokantno ili da nije mozda primjerena situacija tipa poslovnog rucka i sl.
mislite li da je davanje inzulina neka privatna stvar koju bi trebali drzati daleko od ociju nase sire obitelji, prijatelja, poznanika, opcenito drustva?

[Dada]

Mislim da je davanje inzulina privatna stvar (javna sigurno nije jer se tiče mene a ne javnosti):-) općenito sam protiv obavljanja takvih stvari u javnosti - možda čak pitanje bontona? - ima mi u tome nekog djetinjastog egzibicionizma...

[ana12345]

mislila sam naravno na diskretno obavljanje radnje.
ne znam, meni je veca egzibicija ustajati od stola u trenutku kada stigne hrana na stol.
nije niti to bas po nekom bontonu.

[cathy]

Da, ja se takodjer pikam za stolom, jer mi je mrsko ici na (cesto prljavi) wc i tako dalje... nezgodno je ako nemam komadic koze pri ruci da se piknem... primijetila sam da moji muski frendovi u toj situaciji bez problema dignu majicu i piknu se u trbuh, a meni je ta opcija nekako manje bliska, jer pokazivati trbuh u javnosti.... malo se sramim "golotinje", i nisam sigurna kako bi bilo protumaceno, s obzirom da sam cura. Dobro, teta.

A sad, ima svakakvih ljudi i situacija. Jedan moj kolega imao je stvarno fobiju od igala, za koju ja nisam znala. I kad sam zavrnula rukav i kad je vidio da se bodem, stvarno je pozelenio u faci i ispustio neki zvuk, ocito se sav najezio. Nije mi nista prigovorio, samo mi je poslije objasnio da pati od te fobije, i nisam mu zamjerila. A drugi kolega je imao neki neobjasnjivi otpor prema ideji samoj, iako nije imao fobiju... pa je onda tracao meni iza ledja. Papak, mogao mi je reci u facu da mu smeta. A i mogao je i skloniti pogled tu jednu sesnaestinu sekunde, koliko traje davanje inzulina penom. No dobro.

Edit: haha, pisem bez kvacica i upravo sam shvatila da je ispalo da trebam imati komad KOZE (goat) kad se zelim piknuti. Dakle, mislila sam na vlastitu kožu, ocito.

[Dada]

Da, vi imate te instant inzuline pa vam ne treba onih manje-više pola sata koliko moj Actrapid traži :-) valjda je to stvar navike... iako i dalje mislim da je to privatna stvar, jednostavno ne volim da me gledaju dok to radim... i stvarno mi ne pada na pamet kako bih se "zagrnula" pred nekom ekipom ili skinula u bilo kojem smislu, jer se obično bodem u bedro, imam faze mijenjanja dijelova tijela... ruka mi nije trenutno "in":-)

[ana12345]

iako sam cura, podignem majicu minimalno koliko je potrebno i ubodem se u trbuh.
cak mi je to i draze jer ionako nitko bas to ne moze ni vidjeti kad vec sjedis za nekim stolom.
a da mi netko i vidi taj komadic trbuha, ne znam koga bi tako nesto trebalo izbezumiti, niti zasto bi mene trebalo biti sram, nije bas neka golotinja u pitanju.
sto se tice ogovaranja sa strane. u pocetku sam se skrivala i shvatila kako te tek onda ogovaraju.
vratis se za stol, a ono neki cudan muk, tisina, svi te cudno gledaju, odnosno nitko te ne gleda- bio si tema:-))
onda sam shvatila da je bolje da se ja lijepo bodem pred svima pa da ako nista vide kako to izgleda,-manje si tema, a i okolini cini mi se da je to u krajnosti i draze. kako je vecina slabo upucena si valjda svasta fantazira. ovako, svi se s vremenom nauce i postane im to takva normala da vise nitko ni ne trepne kad podignes majicu. 
u bedro se bas ne bi ni ja bola pred svima:-) tamo se bodem kad sam doma, ali pred nekom ekipom da pokazem komadic trbuha-nikakav problem. nije da ja uzivam da me netko gleda dok tako nesto radim, ali mi ne predstavlja niti nelagodu da tako nesto netko vidi.
ne smatram to tako necim privatnim niti mi je to neki tabu.


 

[Maja]

iako sam cura, podignem majicu minimalno koliko je potrebno i ubodem se u trbuh.

I ja ovako.

[cathy]

Meni se špek prelijeva na trbuhu, pa me valjda zato sram 

[ana12345]

i meni isto:-) ali me nije sram, jos mi i dobro dodje:-)..
ne moras stisnuti, slaufic je tu- prakticnije se mozes ubosti 

[krcko]

ima mi u tome nekog djetinjastog egzibicionizma...

Hehe, ja sam totalni djetinjasti egzibicionist. Bas mi se fora bockarat pred ljudima kojima je to gadljivo i sl. 

a da mi netko i vidi taj komadic trbuha, ne znam koga bi tako nesto trebalo izbezumiti

Pusti pusti. Prvo malo pokazujes trbuh onda padne masaza stopala... tko zna kako to moze zavrsiti?

[ana12345]

Pusti pusti. Prvo malo pokazujes trbuh onda padne masaza stopala... tko zna kako to moze zavrsiti?

masaza stopala u javnosti?! :-)  ima ovdje i vecih egzibicionista od mene :-)

[cathy]

Zamišljam krcka kao trbušnu plesačicu. Majkomila.

[krcko]

Nije to nista. Probaj me zamisliti kako pruzam masazu stopala



...ili ćelenke

[cathy]

Uspjela sam zamisliti tebe i Jean-Luca kako si uzajamno masirate stopala ili štoveć. Što me podsjetilo na jednu scenu iz Red Dwarfa. I sad ću si dati truda i prestati zamišljati.

[Tony]

davne 1991 sjecam se kada samo Davor i ja bili u Austriji u dijabetickom kampu. Sve je mucilo pitanje davanja inzulina u javnosti...

A onda jedan dan, kada je bila poveca grupica ljudi, nasi seceri urnebesni, lijepo smo si na stanici metroa dali inzulin. Prvo su pitali pa kak nam nije bed, a onda su shvatili bespredmetnost srama za svoje zivotne potrebe i manje vise svi su si davali inzulin gdje god je trebalo...